Otadžbina

ГОРЊИ ДОМ С 1'БИЈЕ

223

Г. Светозар Лрсеновић налази да је додатак г. Анђелковића излишан у Уставу, мањ ако није хтео њиме да каже да првостепени суд не треба да има права да чини примОдбе вишем суду. Ј1>. В. Краљ изјављује да ужи уставотворни одбор сматра да је то нитање специјалних закона а не Устава, п став.1»а на гласање чл. 21. по предложеној редакцији. Тај је члан примљен са свима противу једнога гласа. Сасганак је завршен после три сахата по подне. Тек што су овс белешке о трећем саотанку уставотвориог одбора редиговане заштампу, добио сам ово писмо, које штампамо без потппса само за то, што је писац нзрпчно захтевао да се његово пме не износп. „Београд 1. Децембра 1890. Госаодине, Прочитао сам у вашем цењеном часопиоу „Отаџбини" ваше саопштење рада ве.шког уставног одбора под називом „Горњи Дом Орбије," п као чове::, који је и сам имао ту .велику част да буде учесник у тако важном посду — прављењу Устава — слободан сам, на основу мојих бележака, учинитп неко.шке примедбе односно оног дела, који се тнче дебате о укинућу смртне казне за политичке крпвице. Претрес нредлога о укпнућу смртне казне за по.штичке кривпце није вођен ни свршен истог дана, када је предлог поднесен; није текао оним редом како сте ви изнели, и није Њ. В, Краљ говорио беседу одмах после г. Оиме Нееторовића и прве беседе г. Катићеве. После г. Несторовића, који је поднео предлог, говорио је г. Катић, који је потпомагао г. Несторовића, додајући, да би он био за укпнуће смртне казне у опште. После г. Катпћа говорио је г. II. Тодоровић, алп не ону велику беседу, него је само тражио да со код овог члана помене какве се казне могу завеети и да се укину окови. 0 овом свом предлогу, да се окови укину говорио је тада опшнрније. После њега говорпо је г. Ђ. 0. Нешић противу ирелога о укинућу смртне казне. Управо изазван лаичким разлозима г. Нешића који је говорио о једној теми, на којој су се сатирали најбо .БИ европски правнпци — затражно сам и ја реч. Њ. В. Краљ позва ме преко г. Милана Ф. Хрисгића п кад сам му (Њ. В. Краљу) па ње-