Otadžbina

Г0РНЛ1 ДО.М СРБИЈЕ

питању разне ауторе, поцрпео сам н ја уверење да је смртна казна са научног гледншта иецељиоходно средство. Али се у практици многи послови врше супротно теоријп, јер на овакву или онакву примену каквог теоријског питања утичу разне прилике, те услед тога у практици се ие решавају питања онако како, теорија наређује, него често и са свим супротно. .Ја се дакле у теорији овога питања слажем са г. Гершићем, јер је оно тако решено у науци, а како би то питање имало да се реши са гледишта чисто српског, да се оцени ирема свима нашим приликама, најзад и ирема карактерности нашег нараштаја, како дакле то нитање треба решити према нашим околностима, то ћу да кажем. У оиште, кад градимо овај Устав, треба да имамо на уму, да ћемо се ми њиме користити, да ћемо ми уживати његове добре стране, даћемо ми патити од његових махна, да ћемо га ми примењнвати, ми који смо на њему радили или људи, које ми добро знамо. Има много разлога да се нроста злочинства одвоје од полптичких као што чини г. Арсеновић, и ти су разлози јаки, али су исто тако јаки и разлози против тога двојења. Овде ћу приметити само толико: да, ако узмемо човека као продукт друштва, онда он често ради невољно, у след стицаја разних околности, добрих или рђавих, онда је са тога гледишта прост човек вшне изложен утицају околности него ли образован човек. И ако је то истина у опптте, онда то у толико више вреди за човека, на кога је друштво заборавило, који се у њему јавља као звер, да натера друштво .да о њему и сличнима њему мисли. Кад се дакле упореди један обичан кривац са образованим, онда ће моћ мерења, расуђивања бити већа код интелигентног човека. Према овоме више би било разлога да се смртна казна укине за умне слепце, иего ли за нолитичке кривце, који се свесно реше на злочнно дело. Разлози за то двојење само су привидно јаки, и за то не могу да издрже оштру критику. Пре него што пређем на оцењивање овога питање са чисто српског гледишта, нека ми се допуети