Otadžbina

Г0ГЊ11 ДОМ СРБИЈЕ

Г. Мат. Бан доказује, да се смртна казна не може укинути ни за приватне ни за политичке велике злочине. Треба смрћу казнити оне који убијају и буне. Г. Милан Дра.гојевић. Одговара г. Катнћу да није истина да је наше друштво покварено. Људи од 1858 нису дизали буну као Вучић, него све што су радили, урадили су као народна скупштина. Г. Дим. Катић одговара да он није ии казао да је наше друштво покварено, него да су врлине у нашем народу поремећене, за то се и дешавају крађе. Г. Аксентије Ковачевић говорп противу смртне казне у опште. Г. Ђ. С. Нешић одговара Мостићу да је он изнео и много јачих разлога противу укидања смрне казне него што су рђаве апсане, и са тих разлога он н сад остаје при своме мишљењу. Г. Пвра Тодоровић: Господо! Ово је питање посматрано са разних страна. Нека су господа била за смртну казну, друга су била нротнв. Неки су тражили да се та казна укине у опште, а другн, да се укине само за политичке кривце. Неко је иоменуо да је то мој предлог. То, господо, није мој предлог. Ја сам јуче предложио само да се укину окови, па и тај је мој предлог проггао Хтео сам да само ово напоменем, али кад сам већ устао да говорим, да кажем и ја коју реч о истакнутом питању. Ја сам можда и компетентан да у овоме збору говорим о томе, јер сам ја. једини у овоме збору. који сам био осуђиван на смрт за политичку кривицу. Истина, овде је и Раша, који је самном заједно био осуђен због зајечарске буне, али он није у цоложају да о томе говори, јер секретари овога збора немају права да говоре, алн ја мислим да ћу и његове мпсли и осећаје у овом питању иотодити. Господо! Питање о смртној казни може се посматрати са два гледишта, са гледишта науке и са гледишта практичног, политичког. Са научног гледишта на њ се гледа онако, како га посматра г. Гершић. Читајући о том