Otadžbina

ГОГЊИ ДОМ СРВИЈЕ

237

отварају врата бунама и иревратима. — Кад би се, господо, укинула смртна казна, ко ми јамчи, да се такви бунтовници не бн опет емрћу казни и, само не судским него другим путем. Да вам наведем један нрактичан разлог. Рецимо, замислимо, ја сам Миннстар унутрашњих дела. Тамо негде, на Руднику, буна. Подигли је моји политички нротивници. За оне који дижу буне нема смртне казни. Онај којп је дпгао буну зна ово врло добро, за то и буни. Знајући и ја то, ја бих онда команданту који иолази да угуши буну дао листу првнх бунтовинка и рекао бих му: ове да ми стрељаш. Могућност је. господо, ту. Али се може врло лако десити да сам ја врло рђаво обавештен. Може бити баш ти људи, које сам ја забележио да се побију, иису криви, и можда бн те људе редован суд ослободио као невнне. Питам вас господо : шта је бо.ве, да ли да ја мучки убијем те л/уде или је боље, да их суди редован суд, који ће ее управљати једиио по правди и закону? Ја господо налазим више гаранције у суду, макар и било смртне казни. него у самовољи једиога Министра, па макар смртна казна и била укинута. Опасност је, госнодо, да ћемо се без суда убијати, ако се укине смртна казна редовннм судовима досуђивана. а то је корак назад. Кад ово говорим, ја имам на уму људе који ће вршити овај Устав. Наш нараштај, ми ћемо га вршити, мц, оваквп каквп смо. Један је од господе рекао да треба издвојити политичке кривнце од простих злочина. Да се занитамо: шта је ове људе натерало да предложе ово издвањјае, да н. пр. не казне смрћу онога којн украде какво рало ? Какве су их иобуде довеле до таквог једног убеђења ? Те су потребе у злоупотребама које су чињене у овом правцу. Кад помислим, да једне ноћп може доћи в.!аст у мој стан, извући ме из кревета, затворити ме и казнити ме смрћу за дела која сам учинио по другом закону и за која сам ио том закону већ кажњен, или за дело о коме ама баш ништа не знам, и кад помислим да се такво што може деситн и у будуће, онда сваки мора