Otadžbina

238

ГОРЊИ дом СРБИЈЕ

доћи до убеђења да треба предузети еве мере, како би се спасли таквог белаја. Страшно је и помислити да ме могу одвући, оковати, па смрт осудити, а да ми ни парченцета хартије не покажу која би ме теретила, него ме на смрт осудитн што сам писао по новинама. Прекп суд довео је буну у везу са писањем по новинама. Без сумње има неке везе, јер нема ни једног историјског догађаја илн друштвене појаве, која би била усамљена, него је она свагда у вези Али на основу те могућне везе осуђивати људе на смрт, то се не да ничим правдати, то је злоуиотреба закона. Буне је било. Што се није могло милом, хтело се силом; за ово нек одговарају они, који су учиниоци и ученици ове буне, али је неправедно и незаконо на основу некаквих историјских веза ухватити и људе који о томе свему нису ништа знали и осудити их на смрт. Ово је, као што рекох злоупотреба закона, безакоње, злочин' према закону и правди. Од таквих злоупотреба ваља се сачувати. С тога нисам за то, да се укида смртна казна него сам за то, да се сачувамо од злоупотреба. Јер оне, који се реше да да праве буну, не треба жалити, нека погину, а оне који подбадају друге да се буне а сами гледају да се извуку њих треба казнити. Кад се сачувамо од злоупотреба закона, онда би се сачували и од преких судова, не треба укидати смртну казну јер се тим укидањем не би поштедиле главе. После ове беседе говорио је Њ. В. Краљ своју велику завршну беседу о томе питању коју смо донели у прошлој свесци. (НАСТАВИЂЕ СЕ)