Otadžbina

о суђењу вештицама

253

мету љубави, и онда сте сигурни, да ће ваша љубав наћи одзива. Али ни једно сујеверје није оставило за собом тако црн траг, тако жалосну успомену, као што је сујеверица у битност вештица, а нарочито пошто су је себичњаци и шпекуланти, а на првом месту свештеници западне цркве ставили у службу својих нееских и себичних интереса. Да се пак појми сва замашност уплива ових људи, доста је да се само напомене, да су они онда држали и науку у својим рукама, служећи се њом врло често као простим оружјем за своје класне интересе. Да и како би се иначе могло објаснити, да и сам Фернел, један од најславнијих лекара XVI. века прича, како он зна људе, који су опчињени и напојени злим духом, једући јабуку, и да Амброзије Паре верује, да душевно болесни ире.ча ондашњим појмовима опчињени) могу учинити да се земља затресе, да загрми, да муња севне, да сунце засија; да они даље управљају ветровима, обарају и из корена чупају дрвеће, па ма колико оно било ; да они причињавају, те се брда крећу; да они издижу замкове у ваздух, н опет их спуштају на њихова места. Чим другим но страшним упливом изметнутог свештенства да се објасни, да ово пишу људњ, пред којима је скоро на 2000 година писао познатим начином о овим стварима Хипократ. У чему се састоји суштина вештичњаштва у средњем веку? 0 томе су, као што је већ горе напоменуто, писане у оно доба читаве књиге, но ми ћемо из њих извадити само најважније, колико да имамо ма и најслабију представу о томе. Вештице и вешци су створења, која су утврдила извесни одношај према ђаволу, која с њим стоје у вези. Такав одношај, или ако хоћете такав уговор, могао је бити по учењу средњевековних стручњака, или потпун — расћхш ехргеззит —, ако су обе стране примиле уговор, или прећутан — расШт ^ас^ит трНсМит —, једностран уговор, у ком је ђаво изразио свој пристанак, и за чију важност није човеков пристанак ни

N