Otadžbina

252

О СУЂЕЊУ ВЕШТПЦАМА

и ђаволска држава. Овде нам се са свим природно истиче питање: како је могао ђаво до такве моћи доћи, кад је Бог свемогућ ? Али су теолози и на ово питање, и ако овако тешко. одговорили са свнм олако, богословски, да је то било «с божијом дозволом". Уз веровање у ђавола, у ком су се слили били појмови како с најстаријег истока тако и с југа и севера, како из Мојсијевско-хришћанске, тако и из браманске, незнабожачке и других религија, прирасла је и нагомилала се маса сујеверних представау средњевековном европском друштву, које су се све даље и даље разгранавале и усавршавале, и које се још и данас налазе код свих становника нашег континента, па и преко његових граница, свуда, камо су се његови синовн у мало већим групама исељавали. А налазећи у књигама евангелнста (Матеј VIII. 28—32, Марко V. 1—20 и Лука VIII. 26—39) ослонца о улажењу злог духа у људе, теолози су одмах узели да тиме објашњавају и све душевне болести, развијајући у исто време о томе и о другим чинима читаве теорије и пишући о њима дебеле неразговетне књиге. 1 ) Поред објашњења најразноврснијих чини налази се и упуство о справљању љубавног напитка. За његово приуготовљавање налази се рецепат у књизи „Чудновати и разумни чаробни лекар" штампаној 1726, и ја ћу из њега саопштити оно, што се пред овим поштованим збором сме напоменути. По том рецепту се као средства мађиоништва н чини употребљаваху час разноврсне речи, знаци, мрмљања и воштани кппови, час опет осеченп нокти, парче одела или друго какво обележ.је лица н томе подобне ствари. Кувано пиће из свега овога и још некШх ствари, које ја овде не могу спомињати, треба дати пред') Внде ближе и опширније у Зсћегг Ј. ВеиЈзсће КиНиг- ип<1 8Н(;еп?е8сћ1сћ1;е гл. XVII. и од истог: 6евсћ1сћ(:е (1ег <Јеи1;8; ћеп Ргаиеп^еИ књ. III. гл. IV., ТЈппдт Оеог^, Ке1ј§10п ипс! Нехепргосезз, Бе1рг1^ 1888. нарочито део I. Део 'предмет је у кратко и лепо изложен у ТУасЈЉег 0• Уећт§е81сћ4е ипс1 Нехепргосезае (у Сиемановој Збирди) стр. 108.