Otadžbina

О СУЂЕЉУ ВЕШТПЦАМА

255

шеговој добротн и милости улазе и слабији у вечност; ђаво је лажов од исконн и вара и своје најверније. Тако је исто ђаво у спољашњим обредима прост подражавалац Христу. Као год што Хришћани празнују ие дел.у господњу, тако и вештице празнују ђавољу недељуАли црквене обреде и светиње, као што су: свечаности, крст, водица, служба, причешће, крштење и призивање светих, све то ђаво скрнави у својим обредима. Опчињавање у периоди вештичњаштва ннје ништа друго до јеретизам и апостазија у највећехМ степену; оно јепо својој главној замисли потпуно пођавољење на земљи. И оно је ово једино и искључиво само ради свог одношаја ка Хришћанству. У опште се ка западг/ вештичњаштво и не може замислити без отаадања од Хришћанства. Одрицање Бога и Христа полазна је тачка непријатељства напереног на Хришћанство. Вештица је у опште врачара, која је била Хришћанка, но која се, пошто ју је ђаво преварио, или пошто ју је ђаво однео, као што ми велимо, одрекла Вога, Христа и цркве и предала се са свим како душевно тако и телесно ђаволу, и која његовом помоћу шкоди кад год може божијем царству или његовим верним. Кад се ово узме добро на ум, онда ће се лако разумети и та околност, да је било јеврејских и циганских врачара и мађионичара, ■ али међу њима није било вештица и то нросто с тога, што не буДући Хришћанн, ови нису имали да се одричу Хришћанства, што је битни услов и битна особина вештица на западу. Да, сујевјерје о вештицама и о везама с нечастивим, узели су папе и остали црквени великодостојници на заиаду у ночетку само као маску, кад иначе нису могли да доскоче јеретицима, па се доцније, постепено из овог развило уверење, које је у осталом често и стварано на врло гадан начин, да су сви јеретици вешци или вештице. Отуда се објашњује и борба папа и црквених сабора с вештицама као и тај Факт, да су овима у прво време судили искључиво црквени, па су им тек много доцније почели судити светскч