Otadžbina

256

О СУЂЕЊУ ВЕШТИЦАМА

судови. Отуда и многе папске буле, управљене у разна времена и у разним приликама, било на папске прелате и нунције, било на владаоце или епископе појединих земаља, а нарочито на специјалне комесаре, изашиљане у разне земље с нарочитим налогом да истребљују вештице. По веровању, које је постојало о вештицама у средњем веку, и које још и данас постоји код сеооког становништва разних народа, вештице су имале своје скупове, своја зборна места. Вук. Краус и Веговић помињу их и код нашега народа, који још и данас говори често о «врзином колу." На те скупове, који су се држали ноћу, дојахивале су вештице на метлама, вратилима или на машицама, које су биле намазане вештичком машћу. Излазило се кроз оџак или кроз тавански прозорчић, па се онда пред летењем изговарало од прилике оно, што смо већ видели код нашег народа. На овим многобројно посећеним скуповима одавала се пошта ђаволу и гостило се, но без соли и леба. Често су на тим оброцима једена новорођена деца. После оброка настаје играње, а с овим и после њега оргија, чији би и најопрезнији опис био атентат на вашу чедност. При том се сатански пародишу црквени обреди. Крштење се врши крвљу или сумпором и соли. Често се на оваквим скуповима врше крвни записи. У оно време се виђао ђаво свуда и у хиљаду разних облика : иза сваког тамнијег листића на каквом џбуну или дрвету, у сваком расцепљеном камену и у сваком старијем зиду, а његово се дејство примећавало у сваком болу или пожуди. 1 ) •) Код Француза је постојао у народним сујеверидама за то читав деремонијал с пуних пет чинова. У првом чину се исмева брак и пориче божанско право, као што се то радидо при оргијама Бахусу и Пријапу. Млада се предавала ђаволу, који ју узима за цео скуп и она је краљица вечери. Деца и нростаци, воји су довођени први пут, и који су били заплашени, имали су да одају част господу-ђаволу. Али овде је имало све да се ради наопачке. Све је ово тек да се смеје. Озбиљност наступа тек у другом чину, где ови намелуци, који су све време постили и једноничили, сад у велнко једу. Но на столу пије било ни једног ножа из бојазни, да се вечера не окрвави. Пред игру су деда испраћана да на оближњем потоку поје корњаче. Ове страшне игре биле су само увод у право врзино коло, које је из свију присутних правидо слепу и несрећну гомиду. Они су обртали леђа у деђа и не видећи један другог гле-