Otadžbina

264

О СУЂЕЊУ ВЕШТИЦАМА

и наговарања, девојке су ипак остаде прн том. да је Грандпје био невин, а непријатељи нису били потпуно задовољни ни онда, кад су га видели осуђена на смрт (18. Августа 1634.) већ су захтевали, да се нре спаљивања боде још једном свуда по телу, не би ли се нашао на њему ђаволски знак. Један од судија је чак захтевао, да му се ишчупају нокти, али то ннје дао хирург да се чини. Осуђеникови непријатељи су се бојали ешафота, јер је он с њега могао изрећи још коју последњу реч. Како је и Грандије био човек слободнијих мисли, то су сви помишљали на смелост, којом су тзв. слободни мислиоци говорили на носледњем часу против својих судија, а и успомена на Ђордана Бруна н Ванинија као и на њихову смрт била је још жива. С тога су се с осуђеником водили нреговори. Обећано му је, да ако буде ћутао, најпре ће се растргнути, па ће се онда предати пламену. Слаби свештеник, човек од крви и меса као и остали, поиустио је и овде и обећао да неће говорпгп. Кад је бпо чврсто привезан за колац, кад је ватра била готова, да га обухвати својим пламеном, његов сопственп исповедник потпалио је згариште и не чекајући на џелата. Раздражен, овај мученик је узвикнуо : «Ах, ви сте ме преварили Р, но пламен и пуцањ сувнх дрва су га одмах обмотали, и угушили су га тако, да се још само чуло његово јечање. 1 ) Полазећи из Француске у Немачку, ударимо, остављајући на страну све остале земље, јогн само на Швајцарску, тек да видимо улогу коју је у овом слободном и републиканском народу играла наука у сличним приликама. Поред многих ранијих у Шеневи је 6. Априла 1652. године снаљена иоследња вештица. Наш уважени пријатељ, проФесор Ладам из Женеве штампао је предпрошле године акта о њеном суђењу у засебној књизи, и ја бих ') Види и за њ у Млсће1е(; Ј. 1. ск. књ. XIV. стр. 135- 156. Даље сравии и трећи додатак нод насдовош Јапвешбше, Сопуеп^з, Шб(;оЈге с!е 1а геН^Јеивес!е 1.01тегб у књ. XV.