Otadžbina

АУСТРИЈА И СР11СК0 ПЦТАЊЕ

271

Доцније се прикупљање сличне грађе развило у читаву серију чланака и расправа, које су преко реда излазиле, али које састављају једну целину: к 11рил6ге за историју саољие аолитике нове сриске државе. 1 ) Једна књига, која је недавно у Бечу изашла, приморава нас да се вратимо на Карађорђево доба, те да за сада одложимо штампање седме и осме расправе поменуте збирке. Та се књига зове «Јозерћ РгеШегг уоп Зппћзсћеп ипс1 сће З^еНпп^ Оев^еггекћб гпг ВегШзсћеп Рга^е". Писац јој је професор на университету у Грацу, Г д-р Франц витез од Крокега, доП: члан бечке академије наука. Он је то своје дело најпре наштампао у архиву за аустријску историју 2 ), па онда у засебној књижици. «Међу важним политичким питањима која су владала хоризонтом аустријске политике за време Француских ратова, налази се и српско питање, устанак јужно од Дунава под управом Карађорђа Петровића. У одношајима бечкога кабинета према овоме народном устанку важном за светску историју, 2и сћезег \уеII:§• е8с-ГпсћШсћеп УоИсзегћећип^) наступила је одлучна Фаза у времену од 1807 до 1810 године, дакле баш за време судбоносне кризе за Аустрију, за време највећег потреса њене моћи". Главну улогу у српској политици Аустрије за време ове Фазе имао је повереник бечке владе. Фелдмаршал-лајтЈ ). Од те збирке ни омо досад штампали: I. »Неблагодарност € Срба сарам Русије, у »Отаџбипи", књ. XXI стр. 557. II. КарађорЏ и Аустрпја, у »Отаџбини*, књ. ХУ, стр. 233. III. Карађорђе и Русија, у »Отаџбини«, књ. XV,—XVIII. IV. КарађорЏ и Францусна, у »Отаџбини,* кн>. XIX, стр. 116, 335, 003, ка. XX, стр. 91, 225.' V. Књаз Милош, у »ОтаџбиииЧ књ. XXII, стр. 1, 182, 635. VI. Туђипски утицаји у Србији, књ. XXV, стр. 507. књ. XXVI, стр. 21. Седма и осма расправа нису још наштамиане. Од девете је наштампан само један део: IX. Србија ма Берлинском конгресу, »у Отаибини". кљ. XXIV, стр. 226, 413, 586, књ. XXV. 37, 2(Ј4, 331, и осем тога засебно у два издања. 2 ). АгсМу Гпг 081еггеЈсћЈ5сће 6езсћк'Ме. 1 јХХ \ г 1. I На111;е, 8. 127.