Otadžbina

272

АУСТРИЈА И СРПСКО ППТЛЉЕ

нант, доцније Фелдцајгмајстор Јосиф беСрон Симбшен, који је доцннје (1816) кад је био под оптужбом, написао евоју одбрану или апологију. То је рукопис од 412 страна 1П РоНо, са свима дотичним службеним актима, декретима н целом преииском. Тај рукопие уступио је унук Симбшенов писцу ове књиге д-р Кроиесу, и овај је на основу те грађе, не само у многоме попунио оно, што је Бвр у својој књизи „Аустријска источна политика од 1774 (1883)" изнео о одношајима Аустрије према српском устанку, него је израдио потпуну монограФију о Симбшену и његовој политичкој мисији. Ми ћемо из ове опширне монограФије узети само оно, што нам се учини, да би могло бити корисно за што нотпунију историју првог устанка српског у почетку овога века. С тога прелазимо ћутке преко прва три одељка Кронесове књнге, а и четврти ћемо, само ради свезе, сумарно прелетети, јер смо о периоди од 1804—1807 у горе поменутим чланцима, по Беру, опширно ре.Ферисали. У својој невољи, у почетку устанка, Срби моле команданта аустријске војне границе фцм . Генеина (претходника Симбшеновог за помоћ. Прота Матија Ненадовић донео је .у том циљу једно писмо њему, а друго митрополиту Стратимир овићу. У своме одговору Генеин н Стратимировић указују на пријатељство између Порте и Аустрије, због кога ова не може да потпомаже српски устанак. Али Генеин обећа посредовати да се Срби помире с Дахијама. Знамо како је тај покушај остао без сваког успеха н борба се настави. Срби из Угарске, нарочито Земунци и Новосађани потпомагаху својски своју браћу у Србији новцем, барутом, храном. Пограничне власти гледале су кроз ирсте. Вило је и царских аустр. официра који су прешли у Србију да се са својом браћом боре. .Једаи је од њих онај Ствван ЈевтиИ , који је доцније био тајни секретар Карађорђев .