Otadžbina

АУСТРИЈА II СРПСКО ГЦ1ТАН.Е

и да с тога овај меморандум није ни дошао до Руског цара, него је остао у фијоци његовог минмстра спољних послова". У почетку марта 1805. обратише се вођи српског устанка ерцхерцогу Карлу са молбом да достави Султану њихове невоље. У јуну молнше га за дозвољење да аустријски трговци Милош Нерковић, Димитрије Марковић и Драгутин Милутиновић могу иренети у Србију извесну колпчину мунпције.' Нарочито га молише да им уступи један стари топ за го'1'ово, и једног тобџију. Све је то Бечки двор одбио. «У таквим околностима — пнше д-р Кронес — појамно је, што се у Србији појавила (1804—1805) русофилска струја. .Тедан од њеннх првака постаде и бивши граничарски капетан Петар Чардаклији Иоваковић који је прешао у Србију у јулу 180 4, а у сеитембру исте године одо са Матијом Ненадовићем и Иваном Протићем у Русију". У аирилу 1805 дошао је у Србију Тодор Филииовић. родом из Руме у Срему, који је оставио своју професуру у Харкову, п по савету митрополита Стратимировића променио своје име у (( Божо Грујовић У другој половини јануара 1806, са скупштине у Остружници, однела је нарочита депутација (Матија Нена.!,овић, Урошевић, и Грујовић) три молбенице у Беч, једну за цара аустријеког, другу за цара руског а трећу за Султана. Видели смо како је та депутација у Бсчу прошла 1 ) Носредовање Аустрије у Цариграду за измирење са Србима, Порта је у најлепшој Форми одбила, рат се настави са највећом жестином. Највећп непријатељ сриског устанка, глад, поче оиет немилосрдно да бесни. Добровољни прилози аустријскпх С'рба сада не изнеше много. Тако је унисанија међу српским трговцима у Трсту изнела само 12,750 Форината. Карађорђе се обрати у новембру 1806 понова у Беч. Он но-

') »Отаџбина^ књ. XV.