Otadžbina

АУСТРИЈА И СРПСКО ПИТАЊЕ

277

гурић из Темишвара, Јурко Петровић закупник рибодова, жировине и крчмарине из Панчева, лекар Гарзоњи, винарски трговац Поаовић из Арада, кодар Нађ. један берберпн из Новог Сада, земунски сензад Пет&р Бранковић, свињарски трговац Катона , винарски и житарскн трговац Сгеоан Хаџић из Карловаца, трговац Петар Блау из Новог Сада, варадински трговци Хершел и Диван, варадинскп апотекар Шамс, закупник касапске аренде Коларевић. Овом врдо мешовитом друштву ва.ва додатп и све оне лиФеранте, који су 1809 нримилн на се, да снабдевају тврдпње Варадин, Осек, Градишку, Брод и Рачу, али нод условом, да им се издаду дозволе за извоз соли и хране у Србију п у Боену, одакле су онп стоку увозили. Чак и варошком сиротињом београдском служио се Симбшен за сазнавање онога што му је требало да сазна. Даље ;је Симбшен у своме рукопису побројао и сва она дица, којима се Русија служила, све поверенике РодоФиникннове и његове партије у Србпји. Један од њих, иротоколиста варадинске команде Готшлиг успеоје врло дуго да сакрије своју радњу од својих претиостављених. Други је био кмет земунски Гелис, брат једног врло оми љеног декара у Бечу, нреко кога је имао врло важних веза. Даље: варошки синдик Колић, управнИк иоште Кратаји, иолнцијски комесар Фетер. Њима су се придружили земунски трговци, нарочито Димитрије РатковиЛ, управо Марковић, кога су земунски нлацкомандант Митесер и шеФ поште Кратаји употребљавали најпре као руског, а доцније као турског шпиона, н његов друг Дијамандија , који је доцније осуђен на осам година робије. Али осем см.етња, на које је Симбшен наилазио с ове стране, појавише се и друге. Поред бечке кабинетске политике стаде се у српско питање мешати и сиецијална угарока политика, која ((бунтовницима" није била накдоњена. која се бојада да симпатије угарских Срба за њихову једнокрвну и једноверну браћу у Србији, не оду су-