Otadžbina

278

АУСТРКЈА И СРПСКО ТШТАЊЕ

више далеко. а та брига није била непозиата ни бечком кабинету, на је кадшто спопадала и самога Симбшена. У «тајним упутствима )) што их је Ерцхерцог Карл издао Снмбшену 18. Фебруара 1808, царски прннц и мннистар војни враћа се на своју идеју из 1806, да би Аустрији ваљало посести Београд. То би било од неизрачуњиве користи за мир и еигурност овостраних провинција. Симбшен треба, мисао о аустријекој окупацији Београда, да изнесе као своје лично мишљење, да нзнесе користи које би Срби отуда нмали, да гако мотивисано мишљење, преко својих повереннка у Србији нагласи, да сазна шта онп о томе мисле, да преко њих поради те да Срби сами изађу на сусрет. Само у крајњој нотреби може Симбшен и лично разговарати о томе са вођима Срба, Али само нека добро пази, да ничим не компромитује бечки двор и, да не повреди тајност своје мисије. Ако види да су Срби колико толико наклоњени овој идеји, може се о њој разговорити и са митрополитом карловачким Стратимировићем, алп, тек поигго се осигура о добрим расположењима тога (( финог и препреденог човека." Са новцем за награду повереника не треба ни тврдичити, нити га расипати. Тежиште Симбшеновог задатка лежн у томе да нађе најподеснпји моменат за вођење преговора, да их брзо сврши или, ако затреба, да их блггговремеио прекине. Симбшеи је одмах ириступио вршењу тога свога затутуљеног и замумуљеног задатка, који готово све, а нод огромном одговорношћу, остав.ваше његовом политичком такту и његовом днпломатском носу. Трећега дана, пошто је примио ову тајну инструкцију, он је поднео свој претходни рапорт како мисли да удене ове преговоре, са каквим тешкоћама има да се бори н. какав је политички и војничкн положај. На овај рапорт одговорио му је Ерцхерцог Карл писмом од 24. Фебруара. У томе писму он хвалн ревност п мудрост Симбшенову, вели даље, да га о српским догађајима редовио извештава и ђенералнн инспектор гранпце.