Otadžbina

280

АУСТРИЈА И СРПСКО ГШТАЊЕ

реву да заштити Србе. јер ето прође два меееца како еу га молили за барут, па нема ни обећаља. Сви Срби мрзе на Угарску и на све што је по њиховом уставу, а волели би уређење као што је у војној граници, Два рапорта пуковника Перса- Симбшену ,(од 23 и 28 марта 1808) иотврђују жељу Срба да дођу под аустријску владавину ДтДег оо81егг. Неп-бсћаП ги котшеп), алн* и њихову зебњу да јавном маниФестацијом те жеље не изазову Францускога цара, да их казни помоћу Русије или Туреке. 27. марта имао је пуковник Перс разговор са Младеном, Милојем. Миленком и Поиовићем, који захтеваху што бржу помоћ. На основу свију ових извештаја, поднео је Симбшеи ерцхерцогу Карлу свој рапорт од 31-ог марта, у коме му јавл,а долазак Карађорђев у Београд. Овај рапорт толико је подејствовао на ђенералиспма, да му је овај 4. априла 1808 наредио, да за окупацију Београда употреби Естерхазијев иук. Пре него што је ову наредбу добио, Симбшен се састао са Карађорђем код разваљеног чардака (< Мртваче" на Сави. п о разговору који је имао с њиме, раиортирао је пз Земуна 5-ог априла 1808. У томе разговору Карађорђе је почео с изјавом да су Срби благодарни аустријскоме двору. а нарочито ерцхерцогу Карлу за његову ((ХУегкШаНде (Зе $1ппип§. » Али у толико их више боли н ожалошђује искуство од 1807 године, када је цар Франц по савету угарскога сабора. напустпо, вазда верии и припривржени српски народ турскоме зверству, и када је забранно на својнм границама оваки извоз за Србију. Пошто су све молбе и иредставке остале без успеха, Србн су ое обратили Русији и добнли су од ове снле новаца, мунициЈе и ратне помоћи. Осем тога Дошао је статскп саветник Родофнннкин у Београд. Али Русија, и поред своје најбоље воље. не би могла да спасе Србију од гладп. У почетку прошле зиме 1807)' дошла су два Француска