Otadžbina

АУСТРИЈЛ 11 СРПСКО ПИТАЊЕ

279

ерцхерцог Лудвиг. Што се тиче поседања Београда, царски иринц н ђенералисим аустр. војске вели да треба, ако дође до погодбе са Србима, „избегавати Формалну капптулацију.?' Нека Симбшен по могућству Србмма објасни, (( да ће се само безусловно предавање града сматрати као потпун доказ њиховог искреног иоверења." Али, ако баш ('рби остану при томе, да с-е закључи капитулација — нека је закључи по прописаним условима. Само у крајњој нужди јпиг пн аиззегбкеп Ра11е може Симбшен посестп Београд п без предходног питања. Иначе нека се држи упустава од 18. Фебруара, п нека избегава сваку сумњиво-претерану хитњу. Понова му препоручује највећу обазривост. Најзад препоручује му да објаснн Србима, да не треба да се осврћу на то. што је угарско Намесништво у једном свом латинском претпису назвало Србе „бунтовницима." 14. марта 1808 јавио је Симбшен ерцхерцогу Карлу да некакав Млинарић, ц. кр. коњички капетан. ради против свију његових предузећа, а располаже са прилично многим присталнцама. Тога М.шнарнћа описује као интриганта, који са поштаром Кратајијем и трговцем Медеиром издаје Русима све што Снмбшен ради, а с друге страие интригира иротиву њега у самоме Бзчу. 21-ог марта 1808 подноси мајор Симбшен своме оцу. команданту Варадинском, врло важан извештај. Мајор се састао са интимиим друговима Карађорђевим : Мл&деном, и Милојем Петровипем и они су му отворено говорили, како рђаво стоје, како немају муницнје, како је у целој српској земљи настала глад, како Родофиник. русоФил Милор г л)овић и инглескн агенат Микелзои интригирају. Утицај Русије, рекоше му, иорастао је од како се Ненадовић и Грујовић вратише иразних шака из Беча (у пролеће 1806), и од како су преко РодоФнникнна примили пола милиона Форината. По њиховом казивању Карађорђе би се радо отресао рускога конзула, и он би као и цео народ, желео наслон на Аустрију Апбсћћтвв . јер им је рат додијао. Али они сумњају у готовост ца-