Otadžbina

282

АУСТР.ИЈА II СРПСКО ПИТАИ.Е

бија се нуди сама Аустрији н то под условнма, који су се могди примити. (( До Цариграда ћемо пос!де с тобом" рекао је Карађорђе Симбпгену. Прн свем том Снмбшен увиђаше да воћка још нпје зрела да се узбере, да ће се Аустрија добро размис.штн, пре него што се машн обема рукама, пред Руснјом н Турском, и у очн неизбежног рата са Француском. Симбшену није могло бити сакривено да, и ако Карађорђе са свим поштено гесШсћ мисли. цела земља можда нпак није с њнме једнога мишљења, а нарочито није нн по тнто смео превидети најбдижи повод. овако изненадне пћсггабсћепс! понуде : невољу Србнје. њену крајњу нужду у храни и муннцнјн. Осем свега тога, Симбшен је био свестан своје огромне одговорностн. Толико пута ономенут да буде обазрив, стаде он мернтн опасност која би зањ могла понићн, ако би му се са стране покварило ово предузеће, па бн га горе денунцнради и нредставили у са свим лажној светлости." Осем капетана Млинарића зазирао је Симбшен и од потиуковника Митесера , за кога му је нуковник Перс рапортирао, да квари његове преговоре са Србнма, да је у сувише интимном саобраћају са Родофиникином и са русоФидом Новаковићем. Родофиникин нмао је за своје цп.веве на расположењу не само горе побројане личности, него још и ове : дуванџију Хајима Шалтера. из Будима, маћедонског чивутина А.шозлина, темишварске трговце Маџарлију, Раута, Ханзовића, Кнауза н Хорецког, каФеџију Петрића из Панчева, кмета варадинског Штајнера гостиоиичара (( код буренцета" у Варадину Николипа, пекара Рауша, некаквог Рибзама , којн је некад био слуга код Генеина н некаквог Чивића. Симбшен је морао дакде бити врло опрезан, у толико пре, тпто је у те дане почетак Априла на један цут дошао у Београд велики жупан Јосиф гроФ Мајлат и састао се са Родофиникином . Ово му је морало бити у толнко сумњнвије, што је с Мајлатом дошао и племић Видак, спахнја од Маћедоније у Банатуј. за кога му је бечка подиција