Otadžbina

АУСТРПЈА И СРПСКО ПИТЛН.Е

283

■јавила, да га, као руског пријатеља, треба строго иадзиравати. Осем тога с Мајлатом је путовао и асесор Стратимировић Кулиински. синовац карловачког митрополита. који је наредбом главне граничарске команде од 14. иовембра 1807 стављен под надзор једног капетана, једног поручика и половине једног хусарског ескадрона. к Појава мађарског магната у Београду — писаше Симбшен ерцхерцогу Карлу 11 -ог априла — мораће начинити рђав утисак ћозез В1и1) међу Србима. Они неће никад заборавити да их је краљ. угарско намесништво, у својој прокламацији од 29. децембра 1807 назвало бунтовницима противу законитог госнодара Султана. Њихова мржња спрам Угарске само ће се повећати. Та зар им он није морао изрично обећавати да се српска провинција неће никада спојити с Угарском. Ерцхерцог Карл у своме иисму од 11-ог аирила, које је после 6 дана стигло Симбшеиу, одобрава у опште поступак Симбшенов, али му опет препоручује да врло пажљиво поступа са Србима. Пошто је главаре у Београду. поглавито невоља, толико наиравила предусретљивима, то са задовољавањем њихових жеља ( ,односно хране, оружја и муниције" треба толико причекати, док Срби «буду толико снисходљиви да даду потребну залогу за искреност и чврстину својих расположења (ћЈ8 81сћ сће Зегћхег гиг иб1ћ1§еп Оеетаћг1е181ип§ (иг сће АиМсћИ^кећ ипс1 РезИ^кећ Шгег Оеешпип^еп ћегћеПабвеп). Међутим нека Симбшен за сваки потребан и одлучан корак нјјпре тражн претходно одобрење принчево, ако је то само могућно без икакве суштаствене штете. Иначе нека ништа не пропустлт, да на тихи начин, без икакве ларме, одржи Србе у њиховим добрим расположењима. 5) Одмах за тим (20. априла) добио је Симбшен из Беча упутство од 14. априла, које се може сматрати као допуна раније инструкције и у коме му се вели < ( ако би невоља (глад) била тако велика, да Срби не би могли даље чекати на помоћ у храни, нека им он даје пшеннце и