Otadžbina

284

на страшном суду

брашна у малим количинама и то преко приватних, за готово или на јемство, и то све да се удеси тако, да «овамошње власти о томе јавно ништа не знају. и На сваки начин Симбшен треба да је ирема Србима само у толико предусретљив, колико је нужно да се они одрже у добром раоположењу, а сваку већу помоћ од аустријске стране нека одлаже све дотле, док Срби не предаду залогу (Београд , а у том случају, нека одлучно обећа да се Србија неће никада сјединити с Угарском, да се у Србији неће владати по угарским законима. Ако настану такве околностп да се Београ,т, мора посестп. да га не бн друга нека сила заузела. пре него што би Симбшен могао добити нова упутства, нека одмах заузме Београд чим га Срби понуде. Овако треба Симбшен да постуии само у сл\'ч" : -- .ајње нужде. и о томе одмах да јави по нарочитом куриру, а међутим нека избегава сваки <( АН'гоп{,. )} Али се ствари другаче окретоше и то тако, како није било ни Симбшену мило, ни онима који су њему заповедали. (ПАСТАВИЛЕ СК)

НА СТРАШНОМ СУДУ Бог оживе зем.ве груду, На страшиом се створих суду. «Из гробне те днжем тмине, „Да ти судим, земни сине. „Твоја дела рај и пак'о „Заслужују подједпако, »И за то ти место дајем : „Међу иаклом и међ' раје.и.« „Нит' од туге „Нит' познадо

Кад то зачух надо' нице, И сузама облих лице. „Ах, грешника милост прати „Кад у паклу с греха пати, »Јер спрам судбе дате мени, „Све су муке само сени. „Без утехе и без лека »С ње сам страдо целог века : погох главу, срећу ираву...« ЈА илорад ј. ЈА.