Otadžbina

326

ЈЕДАП ПОГДЕД НА ЕКОНОМИЈУ КАО НАУКУ

велим, егоистична жеља за богаством почиње себи крчитп пут и постајати све интензивннја. 1 ) Тако исто у средњем веку цена робе одређиваше сеиспрва традицијама и разним позитивним мерама, како је најправичније изгледало за купце и продавце. Слобода рада и кретања беше веома скучена; занатлија се ограничаваше строго на свој занат и морађаше израђивати како му диктираху разни регламани. У томе стању радиности, које је трајало све док се размена вршила у узаноме кругу појединих вароши и муниципија, управо док се производило за домаћу гготрошњу, утакмпце ннје 61МО у правоме смислу. Поступним ширењем трговинских односа услед развијенијих саобраћајних средстава, дат је већи полет ироизводњи у цељи продаје ствари на страну, по што је и тражња бивала све јача. Тако се створи тржшпте већега броја купаца, на коме се почињу такмачити разне економне снаге. У то време поничу два појма вредности, употребе и размене (уаћгев т ехсћапде и уа1ие8-т -изе). Но поред свег тога, прођа роби није била велика, јер се пијаце" ограничаваху на чланове посебних вароши и дистриката. Осим тога. државна контрола беше још строга, нарочито у дванаестом п трннаестом веку. Али у мери, у којој се увођаше меркантилни систем у економној политици јевропских држава, контролисање у виду разних повластица, таксација и концесија, које владаоци даваху појединцима и корпорацијама, почело је слабити, а слободно такмичење јачати. Та појава врло је значајна у развитку индустријског система. Правац, који се створи у трговини појединих држава, које глеДаху да што више робе извезу на страну, а у накнаду тога унесу у земљу већу количину новца, почео је да. подрива занате, дезорганизује еснаФе и друга корпоративна тела, док најпосле ннје задао смртни удар домаћем уређењу заната. Све то није се могло сложити са Ј ) Ап ћигос1ис11оп Еп^Нзћ Есопогшс Ма(;огу апс! гћеогу, ћу V?- ЈАбНеу, 1388, 1_,оп(1ог>, Мар. ИТ. есопоштс (.ћеогу апс! 1е§1в1а11оп.