Otadžbina

ЈЕДАН П0Г.1ЕД НА ЕКОПОММЈУ КАО НАУКУ 32 7 старом унутрашњом организаццјом радиности. Меркангилне тежње хватале су од сада све већи размер у свима економним доменама: зем.вораду, трговини и индустрији. Ми треба. рекао је један писац из времена меркантилног спстема, да ступамо у тешње трговинске односе са страним државама, у це.Би већега извоза предмета за потрошњу. Богаство једне земље састоји се из производа народног рада и земљишта. Оно се умножава само што већом продајом на страну нредмета домаће индустрије. Што год се, вели, у храни н оделу нашим радом нроизведе и на домаћем огњишту потроши, народно је богаство, али се оно само продајом у зем.вп не умножава ни за једну пару. 1 ) Све јаче тежње у трговпнској политици да се освоје стране пијаце домаћим прерађевинама, учиниле су, те ;је сваки иокушај у ограничењу, било начина саме производње или одређивања цене артиклима. био узалудан. То се најбоље огледа у великим преображајима, који брзо наступише у индустријској гранп народне прнвреде. У време месних и привплегованих тржпшта. продаја се вршаше у маломе, но добит беше велика. Сад се задовољавало мањом добитп. алп се гледало да се што више нрода. Неизбежна носледица тога беше та. што се радило да се по што по то сведу трошковп око репродукције на најмању меру. Услед тога почиње се указивати већа тражња радне снаге и улагање капнгала. То је природно водило проналажењу и усавршавању техничких оруђа производње. Почињу се уводитп машпне које произведоше револуцију у индустрији, рушећи стару организацију заната и раднности. То је бко почетак образовања Фабричне иидустрије у шеснаестом веку у Инглиској, као први услов њеног даљег образовања. Од тога времена датира се нова ера на пољу економне радиности. Узроци тим великим преображајима у иравцу стварања велнке индустрије, чисто су економни, 1 ) А<1ат бтНћ ипс1 сИе Мегка1.1;Ш8(;еп, ХеНвсћпЛ Гиг сНе 6е8атш(е бг 1зл\пз8е11бсћиС(:, 1887.