Otadžbina

328

ЈЕДАП ИОГЛЕД НА ЕКОПОМИЈУ КАО ИАУКУ

п ваља их тражнти у јачем ширењу трговинске политике и образовању међународне екон дмије, време када на светска тржишта почеше придолазити Фабрикати разних народа, такмичећи се ко ће однети економну иобеду. Промене пак у техничким оруђима нроизводње и велики преображаји у старом индустријском законодавству, којим се регулисаху односи заната и корпорација, неизбежно беху последице тих економних мена, а никако обратно. 1 ) Тај обрт у индустрпском свету у гЛавноме је допринео да се тежње економног егоизма депласирају са узаиог поља радиности разних асоцијација, по миш.вењу поменутог писца, на поље домаће индустрије, а опет са поља ове. где се још радило под извесним ограничењима на широко међународно поље Фабричне индустрије. Сада престају важитн традиционална правила, којима се регулисаху услови рада, и стање радиности улази у Фазу. у којој на послетку принцип (( жеље за богаством или највећом добити" постаде надмоћним под владом слободних погодаба у изменн услуга. Победа тога принципа, који прзо пониче из трговачких одиоса чланова разних заједница или малих државица, принцииа, који се поступно ширио и јачао . достигавши пајвииш ступањ на међународн ш тржиштима, која довођаху у све већу зависност сгање домаће индустрије и трговине, може се сматрати као релативно нова појава. Као што се види из овог кратког нрегледа, не може бити речп о економном егоизму. као о неком усељеном нагону самој људској природи, који без икаквих изузетака покреће човека на рад и тековину. Тај силни покретач ноннкао је н развио се под утицајем извесних ирилика у историској еволуцији. (( Праве потребе и цељи, које се обухвагају у жељи за богаством, не потичу из усељених, првобитних н универсалних наклоности индивидуалног чо1 Вгеп1апо, Шнт (Не ХЈгвасћеп с!ег ћеиМдеп 80С1а1еп Ко»ћ, 20—23

Ј