Otadžbina

АНА КАРЕЊПНА

да стисне пријатељску руку -— руку женску — јер се нашем болном срцу, само те руке чине довољно лаке и нежне. Он напусти терасу, пређе Солферински мост и нопе се кејом дуж леве обале, у правцу Академије. (Наставићз се) П ревела М,

АНI КЛРЕШИНЛ РОМАН хЛ А В Л ТОхЛСТОВА

33 Ката се позиала и са госпођом Штал, н то познанотво, заједно са друговањем са Варењком. не само што је снлно утицало на њу, него ју је н тешило у њеној жалости. Она је утеху нашла у томе, тпто јој се. благодарећи томе познанству, указао један са свнм нов свет. који није имао никакве везе са прошлошћу. један прекрасан узвишен свет. јер се са висине његове могло са свим спокојно гледати на ту њену ирошлост. Беше јој јасно. да осем пнстинктнвног живота, којим ;је Ката дотле жпвела, има и духовни живот. Тај се живот оличавао религпјом, али са свим другчијом религијом од оне, за коју је Ката знала још из свога детпњства, и која се састојала у службама и бденијама по црквама. у којима је човек могао да се нађе са својим познаницима, п у томе да са свештеником учп на намет старословенске текстове: ова религија беше узвишена, тајанствена, свезана са читавим низом прекрасних мисли и осећања, која се могла не само веровати, за то што је тако наређено, него која се могла п волети. II све то није Ката сазнала из речи. М-те Штал разговарала је с Катом као са каквим љубазним дететом, које милујеш, јер те потсећа на сопствену младост, н само је један пут поменула о томе, да за сваку људску жалост нма утехе једпно у љубавн и у вери, да за Христово сау-