Otadžbina

АНА КАРЕЊИНА

345

чешће према нама. ни најмања л>удска туга ннје ништавна -— па је одмах окренула разговор на друге ствари. Али је Ката у сваком њеном покрету, у свакој њеној речи. у сваком њеном небеском погледу — како их Ката називаше, — у целој историји њенога живота, коју јој Варењка беше испричала, сазнавала оно «што је важно", п што она дотле није знала. Алн ма како да је био узвишен каракгер госпође III тал, ма како да беше дирљива цела њена историја, ма колико да беше узвшнена н иежна њена реч. Ката је и нехотице на њој оиазила неке црте, које је збуњиваху. Тако је опазила да се М-те Штал, расиитујући за њену родбину, ирезриво осмехиула, а то је за цело противно хришћанској доброти. Оиазила је даље да је се М-те Штал, када је код ње затекла некаквог католпчког свештенпка, ненрекпдно држала у сенци п да се чудновато Осмејкивала. Ма како да беху ннштавне те две примедбе, оне су је буниле, и она поче да сумња одиосно г-ђе Штал. Алн за то је оиет Варењка, сирота без пгде икога. у свом жалосном разочарењу, у коме се ни на што нпје жалпла, нити је пшта желела, оличавала оно савршенство, о коме је Ката смела само да снева. На Варењцп је она појмила да треба само заборавити себе п волети друге, па да човек буде миран и срећан. II таква је хтела да постане н Кага. Сазнавши тако јасно шта је оно што је наЈва жније . Кати не беше доста да у томе ужива. него се одмах. целом душом, предала томе новоме за њу жпвоту. По причама Варењкиним о томе шта ради г-ђа Штал, и друге, које јој је она побројала, Ката већ беше направила цео план за свој будући живот. II она ће, као ири Богу рођака г-ђе Штал, Алина, за коју јој је Варењка причала тако много, и она ће, ма где живела, распитиватн за несрећне, помагати им колпко год могне п чпм год могне. раздаваће пм јеванђе.на. чнтаће свето писмо болесницима. апсеницима, самртнпцпма. Мисао о Читању јеванђеља осуђенпцима, особито се допадала Кати.