Otadžbina

382

П030РИШ1Ш ПРЕГ-ЛЕД

Највише решење од 5 Мирга 1851 год. Збор. VI. стр. 12) ; Д рјтн додатак Уредби о ЕсиаФима од 30 Априла 1853 год. (Збор. VII. стр. 42) ; Тачка а. и 6. \ 373. казнепог закона ; Тачка 1. ^-Фа 382. казненог закона ; Тачка 1. §-Фа 387. казпеног закопа о торбарсњу

ПОЗОРИШНИ ПРЕГЛЕД НЕКОЛИКО РДЧИ 0 ГОДИНИ 1890-ОЈ Хоћу да вам кажем једну тајпу која, по свој прилици, већ ниј-е никаква тајна. Театар какав већ данае имако сваки дан, престао је забављати и почео умарати. Ко га сноси, без роптања и без досаде , заслужује без сумње медаљу, само је питање да ли за храброст и.ји за каку особпну мање похва.шу. Од садашњих његовнх лл-ди неће с-ваки прећи у други век. Неће многоме од њих остати част да буде и Пп <1е 81ес1е. Данас се страшно брзо стари и мења и време време вуче за собом све. А вп знате, ко се опет времену одупро ? . Ја, наравно, не говорим ово што би се у Веограду та замореност осећала. До закутка, обнчно. допиру крајни, изнемогли талаеи струја и ветрова што носе револуцију. Неки пут шта впше, не допире ништа. После, требало би прво стићи на извесну етаиу пн опда даље поћи тек. Код нас ће још дуго позоришне дирекције бити у завидпом положају, јер имај у Форе пред собом. Овде театар, рекао бих , још није завољен нити је постао не потреба него навика. Мислим на шири круг. Оно публике што је позоришту верно пнје га, ии овако. малог. кадро напустити; малобројно је, као што је оетало мнннатура (каква мпниатура, друга је ствар). Придош.шце, нерегуларне и на њих се не рачуна. Не знчм, алп као да су права нридошлице самолшве. Оачо то не знаи. у исто време, да би поега у ве.шком стплу, био овдс заппсан. Уштеђен ми је труд да ово докајаујем, ј ер се већ помаљају некакви зачеци романа. Драма стоји горе. Можда и за то, што наративни тон, ириповетка илп, у опште, епика, чини мн се, понајпре одговар.ч укорењенпм симпатијама народшш. Било како мудраго, овде лежи још једпо рудно благо, скривено, јер је и оно готово недодириуто. И баш оно, што је у њему отпсак од народа п времена, слјжило би му, вероватно, новином, оригиналношћу жнвота, не као препона прођи међу образованим светом већ,