Otadžbina

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

389

јер, иа послетку, данас више и нема онаквих епоса какве нам 1е пружала класична школа. Данас подуже лирске песме, са мало епског начгпа, крстимо епосима. То обележје носе на себи и ова најновија три епоса , јер у њих не видимо правог епског јунака, а и сам догађај — освојење Бара — Сими Поповпћу никако није могао пружити материјала за епску песму, те је његово „Освојење Бара» циклус лироко-епских песама, у којима каткад јако преовлађује субјективност. Ипак овде онде има по неки врло леп опис, што и спасава спев, а на многим местима песник је врло добро подражавао народним песмама. Стих му је лен и гладак, само је' песнику замерити што је употребио осмерац. Спев је подељен у десет песама, а посвећен је Кнезу Николи, чије јунаштво и слави. Ни Ана Ловићева, као што већ напоменусмо, није прави епос, и то су лирско-епске песме, којих има двадесет, а у њима песник пева како је девојка Ана Ловићева на Богојављење 1630. године издала Турцима костајничке хригпћане, који се беху скупили у манастирској цркви свете Ане, близу Костајнице У спеву овоме наилазимо на све особине појезије Ивана Трнскога, на ако нам седи старина није пружио спев као што је „Смрт Смаил-Аге", ми смо му захвални и на овоме. О трећем спеву — „Људевиту" — нађосмо опширнију оцену у загрепској „Кпцгеупој ВтоСп*. И ако замера много шта песнику, а понајвише анахронисмима, то га ипак у главноме хвали а своју оцену овако своди : »Прва појава пјеспика »Смртника« врло нас је обрадовала, а и прилпчно задово.ћила", те се задовољимо и ми са оваком оценом. Кад је већ реч о епосима, вреди забележити, да је у прошлој години штампан } Загребу и Гетеов Агтхп г Вого1е а у иреводу Вла ■ дислава Вежића. Овако једно дело, па још у добром преводу, нема сумње, лепа је добит за књижевност. Песничке приповетке нружили су нам Милан Савић и Јован Сундечић. Први две под натписом У Фрушкој Гори, а други једну: Вга1 Магћо г аеа1га Јећа. Обе Савићсве приповетке (»Исповест® и оУдовпца«) одводе нас у Фрушку Гору, којој је песник у њима спевао апотеозу, па певајући њене природне лепоте, и сам јој је натпис ове књиге посветио. Фабула овим приноветкама занимљива је, а песник је заоденуо лепим рухом, те честитамо Савићу на онако лепим и правилним стиховима. ^ Сундечић је до сада написао неколико песничних приповедака и у њима је мајстор, те му је, слободно се може казати, најбоље дело Анђелија. Косорићева; али С}ндечићу доста сметају поједине коване речи, и неиравилност стиха. То се и у овој песми најјасније