Otadžbina

396

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД

њој. Код Чеде Поповића налазимо и хумора и сарказма; али га оп злупотребљава, те вигае пута од својих јунака прави карикатуре. Кад би и Чеда Поповић марљивије обрађивао своје скице, кад би више пажње поклонио језику и стилу, он би нам пружио лепе новеле из нашег друштвеног живота, а својим сарказмом шибао би наше мане. Дар је ту, само још студије. Уз ове приповедаче. обраћа на себе пажњу збирка потеза Мила Павловића У сутон. Да поменемо јогп, колико само да се зна, За туђ рачун , приповетка Светозара Љ. Гавриловића и Крвав јаглук од Манојла ЂорђевићаПризренца. И Хрвати могу се поносити са својим приповедачима. Имепа Еугенија, Кумичића, Љубе Бабића (Ђалског) Јосипа Еугена Томичића, Јосипа Козарца, и Иве Војновића често су спомињана и радови ових приповедача састављају у главноме лепу кн>ижевност у 1890. години, код оног дела нашега народа, који се служи латшшцом. Томић са успехом обрађује историску приповетку, Ива Војновић поклања лепе слике, Козарац и Љуба Бабић износе сеоски живот, а Кумичић вешто црта друштвене прилике. Ипак првенство заузимљу Кумичић и Бабић. Бабић је у прошлој годинн штампао приповетку Маги:оп и Ма гоЛјепој дги/И. ^аЛапј&ке 811ће. — Маричон је име девојке једно, која је расла у кући лудо и пусто без мајке, која јој је умрла, а отац се слабо брине за кућу. Ово би девојче и даље расло тако дивље, да јој отац чудним случајем није нашао неког учитеља. Фраицуза, који је научио да читаромане. Замислите сада једну неизображену девојку, чија је глава препупа Фантастичних снова из разних романа. Она се заљубљује, јер је о томе много читала, у првог сеоског момка. Она хоће с њим и да бега, јер не може дз трпи своју маћеху; али се момак ње либи. Она је господскога рода. — Слика ове јадне девојке врло је вешто изведена, као што је добро ФотограФисан и момак у кога се Маричон заљубила. Приповетку ову читате са јаким задовољством. — На»Рођеној груди," штамнала је Матица Хрватска а о њој овако пише „Вијенац„Кано све радње овога ваљаног писца и ова носи на себи очите биљеге красне инвенције, здушне одредбе, дубоке психолошке студије и тако племените тенденције, да смо с те стране вољни признати овому најновијем дјелу Ђалскога највећу вриједност. Блазиран човјек, кому је модерни свијет убио свако осјећан е и учинио га простим себичњаком, вративши се на рођену своју груду, зачаран очинским домом и древним по;::теним при.шкама хрватског.а живота, преобрази се, дозове се к себи, окаје гријехе почињене на својој околини и на себи, па заснује као „роботник" рођене груде своју обитељ, У овој се радњи зрцали у красним сликама живот хрватски у загорју: ту се измјењују приказивања лица и њихова значаја са занимљпвим дијалогом, згодним рефлексијама и вјештачким описима, а све је продахнуто жарком љубављу напрама рођеној груди и хрватскому народу.« (СВРШИЋЕ СЕ) ј Д АН. ^Д. ЈК ИВА^љевић —»*<•