Otadžbina

ТАМО — АМО ПО ИСТОКУ

401

Кад рекох да је Цејлон домовииа каве, то ва.ва узетп. да кава расти тамо и у дивљем стању, а тако је у истинн. Ту каву култивира сваки нмућнији земљорадник и продаје свој плод на цејлонској пијаци мањим трговцима. У Коломбу впди се на пијаци више редова такозваних магаза. где кава лежи у угловима. као у нашим магазама жито. Та роба се прикупља од сељака на мало, као што то чине магазаџије у нас, а ови је тада у већој количинн препродају екснортним трговинама у граду. Таква је кава оситног зрна и бледо сиве боје. Осим ових продуцената има на Цејлону, као на американским острвима, и илантажиста, којн саде велике комплексе земље и доносе семе пз западне Индије. Ова је кава крупнија зрна, као американска. зеленкасте боје, и зове се плантажна кава. С тога ће те п по нашим продавницама наћи цејлонске каве од две разлпчите боје. Ја сам нашао да је урођеничка кава много укусшгја и пријатније ароме од планташке каве, али се она чиста може добити само у Коломбу на ппјацч. Купци на велико сортирају је, мешају ситнија и блеђа зрна од планташке каве и ремете јој тиме укус и мирис. Разуме се да се сваки од нас на броду овде снабде кавом бар за годину дана, јер се за мало новаца добије много каве. Новац је на Цејлону енглеске стопе. само се не дели иа иенсе, него на центе, али осим њега има Цејлон и свој новац златан, сребрн и бакаран. који носи с једие стране палмово дрво, а с друге вредност коју има. Овај је новац циркулисао, док је острво бнло под урођеничким владаоцима. Заним.виво је гледати цејлонске плантаже од циметовог бокора. које етоје иод надзором државиним. У одстојању од два часа иза варошн. налазн се на једном узвишеном месту цејлонски музеј, а около њега, колико влд доппре, простире се таласаста, песковита равница. сд засађеним циметом или као што га Сингалези зову курунду. Шибље је сађено у правим пругама, те се кроза редове од бокора иде као кроз алетз. Овп бокорн су не-