Otadžbina

402

ТАМО — АМО ПО НСТОКУ

што вишп од човека и иуни су гранчица не дебљпх од нрста. Лишће је слично лаворици. само веће. овално. подебело, глатко, једра зеленила, и има исти мирис што н кора. Кад наступи време. кад је кора дово.вно једра, сасеца се одеб.ве пруће, с.вуштн се кора с њега, суши се у хладу, н тада веже у снопове и предаје трговнни. ()д овога рада држава има велике користи. што је сађење и продавање ове коре монополисано. Један од најпријатнијих излета. што сам правио у тропским иределима, био је овај у циметске нлантаже. Цео сад прави утисак једнога големог врта; на удаљенијим брежул.цтма виде се зелене ируге од бокора, а ови около нас разастиру своје мирнсе. Међу њима жпве тице особите леноте и сјаја, и облећу нас невупкајући и ловећи инсекте ио ваздуху, а мн ходамо ио снтном, врелом песку, и кад се загрејемо, тражпмо хлад у сенцн којега гушћег бокора. Док ове редове пишем, гледам једну гранчпцу крај мојега стола, која ме потсећа на тај дан. Она се сасушила, а кора јој се смажурала, али кад је загризем. она ме нита својпм мирисом. као и онда, кад сам је свежу грицкао. Поменуо сам музеј, па хоћу мало и њиме да позабавим свога читаоца. Енглезн су људи практични у свему, дакле и у оснивању музеја. У њихову збирку не улазе само предметн из прошлости. већ поглавито продукти из садањости, и то природни и вештачки. Ко ирође кроза њихов музеј, тај ће сазнати не само шта је био тај предео и тај народ, већ н шта је сад. Цејлон је тек иза Амијенског мира допао Енглеској, дакле у ночетку нашега века; донде је била то за се краљевина под протекторатом Холанднје, а пре тога Португалске. Под управом својих урођених владалаца, земља је ова имала свој значај на истоку, и остатци тога внде се наслагани у музеју. Ту је државни архив исписан челичним шилом иа лишћу особене врсте. које је 4 см широко. а 1 м дуго и веома њежна ткива. Тппови су санскритски. а лишће је наслагано у књиге п на ширем крају повезано. Уза овај