Otadžbina

ТЛМО — АМО ПО ИСТОКУ

409

п.ш да ходп. Хпнду жена простре своје де.те крај себе, а никако га не узима на руке. и кад хоће да га доји. она се иружи крај њега. Кад одрасте дете. она га носн на једном или другом куку. правећи му од десног илп левог бедра удобно седло, а држећи га руком опасаног уза се. У томе положају, дете мора кичму да држи право. пригибајући се мало натраг. и то је узрок што Хинди имају тако прав стас. У нас, као што знамо, носе се малена деца на рукама, те је кичма вазда под притиском тешке дечије главе, и не може слободно да се развије. Отуд висока рамена. а гдешто и крпва кичма у већпне Европљана. н то сакаћење стаса наставља се за тим у школи и у радионици. На Цејлону ја не видех ни једне жене с малим дететом на улицп, и из тога сам нзвео, да матере и не иосе своју децу собом. Пропитујућп трговце што долажаху на брод, да ппјо мати. док доји, по обреднма древних народа «нечиста", не могох да добијем од њих јасна одговора, из чега сам опет извео. да не ће са странћима да говоре о својој породици. Мореуз, што дели острво Цејлон од индијског копна. узан је, илитак п начичкан стенама. Цела његова Формација, показује јасно, да га је од индијског полуострва одвојила сила морских валова. томе се мореузу пате две животиње, које Цејлону знатио увећавају и тако голем приход. То је корњача и бисерна шкољка. Корњача је мања, но што се виђа на источним обалама средиземнога мора, али је ипак толико голема, да је човек с напором диже. Њезин је штит нежнији и мекши но у сиријске јој другарице, те се с тога из њега режу разнолтши предметн и продају на цејлонској пијаци. Боја је те коре од лимуновог жутила. кроза све нијансе жуте н поморанџасте боје до угасито мрке. а у ту основну боју сливају се црне неге разне величипе. Највећу вредност има кора, чије се жутило највише примакло злату. Од ње се праве скупоцени чеш.вевп. а од овпх опет најлепши виђа се на главама сингалескпх богаташа. Оии. као што