Otadžbina

410

ТАМО —

АМО ПО ИСТОКУ

рекох, шчешљају сву своју косу у потиљак, завежу је ту у пунђу, коју утврде чешљом, а крајеви од курјука спуштају се низа плећа. Како међу Сингалезима има много ћосавих. то је мучно разликовати старије .ву г де и жене на улици, то зарад једнаке коаФире. а поглавито зарад једнаке одеће. Приметно је на источним народима у опште. да се женска одећа у кроју јако подудара са мушком, поглавито горњи слојеви одеће. Кад Мисирски Арап зими повеже главу, мучно га је разликовати од жене. Тек у кући пошто се скине горња одећа, истиче се разлика у оба пола. Почев од Мале Азије па до Хине, по улицп се родови могу из даљине разликовати само по глави, а код Сингалеза, како видесмо, ни по њојзи не. Најпријатније дане у своме животу провео сам у луци од Коломба. Кад бих се из јутра попео на кров опранога брода, н погледао предео у наокруг, чисто би ме занела његова лепота. На источној обали луке су густи луговп од кокосове палме, која расте у висину и на врху рашири своје густо лишће у облику кишобрана. У хладу овога луга светлуца по која бела кућа у сред ливаде, и својпм блеском сузбија монотонију предела. као оно звезде на небу што чине. Са западне стране стоји дуга долина, саграђена од бетонских коцака необпчне величине, која чува луку од огромних океанских валова за време монсуна. На јужној страни лежи тврђава озидана на брежуљку, тако, да се куће у њојзи виде. Те су куће западнога кроја, с том разликом, што имају два крова и свака лежи у средини баште. Кад бих се пустио да пишем о лепоти ових вртова, морао би најпре наћи мастило састављено из свнју боја, што их раскошна тропска природа тако чудновато прелива једну у другу, и морао бих место пера узети кичицу. Те су боје вероватно и потстицале пријатно расположење у мени, кад год бих се изгубио у гледање околине. Али с тим бојама је скопчап и мирис, нежан и пријатан, н тај је, вероватно, имао свога удела у том расположењу. које донде нисам осе-