Otadžbina

4 !2 ЈЕДАП ПОГЛЕД НА ЕКОВОМИЈУ КАО НАУКУ мер какве биљке или минерала, дају се примењивати на читаве врсте и класе тела. То већ није случај са јединкама у друштву. Ма да је човек део целине, ипак није веран израз свију јединака које састављају социјалну целину Колико нам људи изгледају слични, па ми онет кажемо да се ни два човека не могу наћи истоветна. Ако би, дакле, човек исиитивао само једну друштвену јединку, н њене особине преносио на остале, као што ради минералог са кемиском саставом каквог минерала, или ботаничар при класификапији биљака према броју прашника н тучкова, пао би у грдне погрешке и никада у својим резултатииа не би дошао до правих истина. Ето на колике се тешкоће у испитивању појава наилази у нашој науци. Али и ако постоји рззлика у самој методи између природних и економних Феномена, ипак се у новије време морало прибећи, у изучавању ових последњих, методи истраживања која је показала тако сјајних резултата на пољу природних наука. У опште данас се гледа да се подвргну строгој научној критици појави којих испитивање зависаше више од воље и личиог укуса појединих посматрача. Колико је важно по економну науку изучавати ноједине чињенице помоћу историје, још. је значајније посматрати данашња њена Факга номоћу статистике. Савремени друштвенипојави, као што их посматра статистичар неопходни су економпстт. Статистичка посматрања су последња алка у ланцу којп спаја прошлост и садашњост њима се обележавају најмаркантнији знаци у непрекидности и променама развитка догађаја. Статистичка су дата, вели се, за економију оно што су посматрања астронома, метеоролога и Физичара за природне науке. 1 ) Тек у последње доба када се почео истискивати дедуктивн I правац као једини начин испнтивања са иоља соЧ 6- СогпеИ 1;ет8. ТгеаЉе ои 1ће ше(;110с1е оГо1)зегуа1ши апс1 гезошдд ш ро1Шс, 1858, 178.