Otadžbina

ЈЕДАН П0Г.1ЕД НА ЕКОПОМИЈУ КАО НАУКУ

433

тдијалних наука и замењивати аналитичним посматрањем Факата, иочео се оиажатн велики прогрес на пољу социолошком. Испитивања путем аналогнје појава индивпдуалног и социјалног организма, расвет.вавају многа пптања; алн се и у самој науци далеко не одмиче, јер су аналогпје варљиве н непоуздане. Тим путем може се само приближити некој истиии, а ннкако доћи до сталних закона, па чак се тешко постижу и емпирични законп, то јест они, којима се не истражују узроци. Излишно бн било упуштатн се у излагање тако великог и очигледног значаја статистичких студија ио економнју. О томе нам дају довољно доказа добро уређени статистички бирои у којима се прикупљају подаци о најситнпјим економним Фактима. На овоме месту може се само рећи. да су историја п статистика два најглавннја нодупирача модерне економне школе. У свакој науци да се иронађе нека истина, мора се у почетку изабрати један од ова два иравца научног испитивања: индукција или дедукција, илн како се друкче узима анализа и сиптеза. Тај другп ироцес непоуздан је у почетку, јер најмање скретање на странпутицу у полазној тачцп новлачи за собом погрешке које могу битп Фаталне по целокупан резултат испнтнвања. Први је много поузданији, управо једпнп који се почнње употребљаватн на гољу друштвених наука. Соцнолог се мора кретатп стопама природњака, полазећн од онога што је просто к' оном што је сложено, од познатог непознатом, од „хомогеног хетер.огеном". „Као што се човек покреће у природном ходу тела метањем ногу пред ногу, тако се напредује и у нриродном развијању ума изношењем једне пдеје за другом. Другим речима, првп ослонац нужан је уму као п телу. Ослонац је телу земља, а уму једна позната истина или начело".' Ми треба, вели Керије, да изучавамо безбројне појаве живота који нас окружују 1 ) 1.а ше^еапе ехрегЈтрп1а1е, 79, СЛаиЈе Вегпам!.