Otadžbina

444

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЕКОНОМНЈУ КАО НАУКУ

поделе. Такво схватање у осталом одговара њеном појму економног егоизма. Од ночетка наше науке па до данас још се нигде није остварио у друштву оптимизам Бастија и његових једномишљеника. Ннгде законодавац није напустио своју улогу, гледећи како се успоставља бољи поредак слободном игром интереса. Погрешно је мислити да се круг државног мешања сужава; он се још више размиче. Може битн да се у томе и иретерује. али то је Факт који се данас очитује, на пример у ширењу државног социјализма. Интересантно је овде нзнети мишљење америчкнх писаца о томе важном питању. Од неког времена опажа се међу писцима Новога Света јачи покрет у "економним теоријама. Утицај мисли главног нредставника америчког колективизма Хенриха Џорџа покренуо је од пре једне деценије јаку социјалистичку струју. Неколико млађих економиста почињу више нагињати немачкој теорији државног мешања него инглеској доктринп индивидуалне слободе и утакмице. Између осталих навешћу имена двојице професора, Ричарда Ели т ) и Хенриха Адамса. 2 ) Обадвојица припадају модерној школи катедралних социјалпста. сматрајући теорију нндивидуализма у њезиннм крајњим границама као зло које води правој анархији, а начело слободне трговине као моралну заблуду. Први је оснивач једног веома разгранатог друштва политичне економије «Есопогшс Ашепсап АззошаМоп,'' које је у своме програму истакло иа чисто принцип државног мешања, као једини пут да се што потпуније постигие опште благостање. Други писац излази као отворен противник тога начела које по његовоме мишљењу не може претендовати ни на какав научни ауторитет (саи по1; 1ау с1а1Ш 1о 8С1епМНс [)ге(.еп8Јоп8;, јер почива на овима погрешним преписима. Ј ) Тће Ггаћоиг Моигетеп! 1п АтепсЈ, М"е\у-Јогк, 1886, 2 ) ТПе Ке1а1,Јоп оГ 1ће 81а1;е 1о тсЈизЈпе ас4Јоп, 1887,