Otadžbina

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЕКОНОМИЈУ КАО НАУКУ

445

Ево како он побија доктрину слободне трговине: 1-о Вели се да су сви интереси појединаца истоветни. 2-о Свак најбоље зна где су његови прави интереси и ако му се остави потпуна слобода, гледаће и умеће да их најбоље оствари. Закључак изведен из те две премисе јесте, да слободна игра индивидуалних интереса треба да пронзведе најбољи и најсталнији друштвени поредак. Такво схватање старих писаца са свим је погрешно. Пре свега, вели амерички економиста. реч „интерес" не употребљава се у једном истом значењу у обема премпсама. У првој стало је до општих интереса који се постижу у току времена, у читавом низу деценија, па чак и векова. У другој имају се у виду непосредни и најближи интереси појединаца. Те две тежње, општа и посебна, никако се не поклапају. Јер сваки од нас увек је готов да жртвује своје будуће интересе садашњим. Потпун склад, дакле, између те две врсте интереса не успоставља се слободном игром индивидуалних напора. Али из тога што проФесор Адамс побија доктрину слободне трговине, ие излази да је он одсудан противник развитку индивидуалне слободе. На против, он бранн слободну приватну иницијативу и види у њој најјачег покретача напретка, али само онда, кад јој се ограничи поље акције. Добра је, вели. ствар кад свак има право на слободу рада. Али ни чим се не доказује да је најбоље срество осигурања те слободе, просто тиме што ће се рећи да су сви људи једнаки пред законом. Свак има право на својину, но ваља пазити да се тековином имаовине једнога не спречава тековина имаовине другог. СоФизам је мешати та два принцнпа, који дели индивидуалисте и социјалисте. Државно посредовање корисно је, јер осигурава благодети утакмице кад се она не вршп правилно. <( Утакмица сама по себи није ни добра нп рђава; она производи дорро или зло према приликама н условима под којим дејствује!" Ако се, наставља он, ОТАЏБИНА КЊ. XXVII св. 108 29