Otadžbina

једа11 поглед на економију као науну

447

АшегЈсап А880С1а11оп ; , којн је недавно донео један од најбољих економних часописа,') као орган самогадруштва. По програму држава се сматра као најмоћнији фактор општега напретка, а њена позитивна радња као његов неопходан услов. Економна наука још је у ирвим Фазама развнћа. Ценећи рад прошлих економиста, изрично веле чланови потписанп на програму, ми полажемо много више на нсториске п статистичке сгудије даних услова економног живота, него на спекулације старих теорија. У проучавању економне политике не треба, веле. да се иридржавамо једностраних и у папред скројених гледишта. него да пратимо посматрањем прогресиван развптак економних услова, коме одговара паралелно напредовање права и политике. Одбацившн теорпју природног права јиз паШгае) које пгра тако важну улогу у доктринама старих теорија, нова школа базира појаве данашњег економног жнвота на савременом правном систему. Кад је реч о ма ком економном питању ирактичног значаја, на пример о новцу, банчпним радњама и т. д. морају се најпре проучити правна наређења којима се утврђује однос између разних врста новца н регулише радња банака. Теснувезу између права и економије најбоље су обележили у новије време немачки писци, а на првоме месту проФесор Вагнер. 2 ) По њему правне установе, као својина, наследно право, угоцори и т. д. у главноме условљавају начин производње, а нарочнто поделе добара. Мешање законодавчево увек је нужно кад су напорп појединаца недовољни. У самој Инглеској где се иргшцнп слободне трговине најдуже одржао нетакнут, позитивне државне мере у регулисању социјалпих односа узимају данас велики размер. Видљиви знак јачања законодав') Тће Сјиаг1ег1у Јоигпа1 оГ Есопописз, 1887. 2 ) Б(.1111)исћ с1ег РоН1:. Сес. I. 6гип(1к§ип§, 290—512 А. НеШ, Оћег еЈш§-е пеиеге Уегвисће гиг В,е\18шп (1ег Огип(11)е§гШ'е (1ег Жа1. оек. 1876. 29'