Otadžbina

446

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЕКОНОМИЈУ КАО НАУКУ

остави савршена слобода вољи поједииачних интереса. она ће непрестано тежити да обори у трговачким односима моралне осећаје на најнижи ниво. Јер сваки, да одржи утакмицу са другим, мора удешавати правац своје радљивости у практици према правцу оних који нису ни мало скрупулозни. О томе пример. Претпоставимо да се међу десеторицом нађу девет који, руковођени осећајима хуманости, сматрају да је противно најобичнијим појмовима морала употребљавати женскиње и децу извесних година у Фабрикама, и готови су, колико до њих стоји, да одустану од тога. Сад је довољно да само један од њих г десети, на то не пристане, чинећи са свим противно, па да остала деветорица буду принуђени регулисати своје радње према његовој. У томе као и у многим другим случајима, држава је позвана, не толико да спречава рђаве последице, колико да подиже морални ниво. Сем тога, слободна трговина, по његовом мишљењу. ма да доприноси користима утакмице, лишава друштво користи које оно има од монопола, који често у великим индустријским предузећима внше користи јавном добру него утакмица. Писац као добар посматрач гигантског економног напреткау новоме свету, да би потврдио горњу поставку, разликује три врсте индустријских предузећа, према природи и користима. Тако у малој индустрији и трговини, као и у земљорадњи, слободна утакмица у облику индивидуалних предузећа није штетна по опште интересе, јер обара цену продуктима, идући на руку најбројнијој класи, потрошачима. У великој пак индустрији, као што је експлоатисање железница, већ није тако. То су данас огромиа предузећа која носе колективни карактер и врше Фактички монопол. У том случају свакојако је бољи државни него монопол приватних друштава. 1 } Правац економних теорија на америчком копну види се најјасније из програма поменутог друштва (Есопопис 9 т ) 0 томе у Ееупе сГесопоппе роИИдие, 1888.