Otadžbina

454

ЈЕДАН ПОГЛЕД НА ЕКОНОМИЈУ КА.0 НАУКУ

тридесет милијарди динара. 1 ) То ће рећи скоро онолико, колико производе Инглеска. Француска и Немачка укупно. Историја сведочи. да се трговачки центар поступно премегатао с истока на запад, то ие ће бити чудно. ако се из Лондона пренесе у Њу-Јорк. По примеру Америке, јевропске државе напуштају систем слободне трговине, тражећи у протекцији једино средство економног опорављања. Једина Инглеска остала је до последњег часа верна начелу слободне трговине. Али у последње време и она је почела да прибегава подесиијим мерама у економној политици, принципу узајамности према страним државама, замењујући традиционалну доктрпну Ргее 1гас1е системом Рааг 1:гас1е. Представници последњег режима који се поступно уводи (КесЈрго1;апапв , нису ништа друго до иротекционисти заогрнути нарочитом одећом. „Браниоци слободне трговпне, по речима Солсберијевим, погрешно мисле, да све што иде у корист потрошача, треба одобрити. Често бива да користи осигуране потрошачима, повлаче за собом у току времена рђаве последице по њих саме". Доктрина слободне трговине није дакле више члан вере на британским острвима. Америка данас може пригрлити тај систем. То је иитање на дневноме реду. 2 ) Загатита је њу обогатила за двадесет и више година. Јевропске државе морају прибећи заштити, по што их је слободна трговина економно ослабила. Свака држава данас намеће себи извесне жртве, не толико у цељи развитка своје домаће индустрије и привредног народног васпитања, колико ради самог свог опстанка као политичке заједнице. Протекционизам тежи да постане сталан систем вигае политични него економни. Економнсте и државници у многоме се не слажу у вођењу економне политике. Први имају јединку и њезине намирнице. ') 0 томе интересантни иодаци у Рго^гезб оГ {ће Ка(лоп8, Е. Ми1ћа11е, 188". 2 ) Занимљива о томе ирепирка између Гледстона и државног министра Бдена, Јоигпа! <1ев есопот181 ;е8, пш 1890.