Otadžbina

ЈЕДАН П0Г.1ЕД НА ЕКОНОМНЈУ КАО НАУКУ

455

Други се стављају на супротно становиште, гдедећи у индустрији и трговнни својпх земаља не само средство лакшег прибављања намирница и личног уживања, него и најмоћније оруђе силе да се овлада суседнма. Државе са јачом индустријом теже да по што по то задобију стране народе за своје клијенте. да туђе земље направе иоприштима својих Фабриката. Према том кратком прегледу узалудно је тврдити да држава треба да остави регулисање привредних односа влади тако званих природних закона. Не ослањајући се на њихова „благодетна" дедства, данас на против видимо да свак тежи социјализму и протекцији, и сад треба ли оставити тако да «иде како иде?" Тешко је одиста у напред одредити докле треба да се простиру границе државног мешања. Само се може толико рећи, да је њихов обим миого шири но што га одређује Херберт Спенсер и ђаци Адама Смита. Делокруг државног мешања лепо је обележио један немачки писац. Ма да модерна држава, вели Трајчке, 1 ) увек шири круг своје радње и иде да заштити све животне аспирације народне, ипак се принципијелно СФера њезине активности сужава. Држава зна да њена права снага у крајњим границама почива на индивидуалној снази сваког свога члана; а поред свега тог што она посредује н меша се у круг слободне економне радљивости, не значи да она иде тако далеко да уништи приватну иницијативу, тај социјални нерв, који ствара тако огромна и разнолика предузећа и подносн њихове ризике. Нова школа, чије се теорије још за дуго не ће кристалисати, није ни мислити да ће битп у стању да у основу замени стару школу, нитн да са свим истисне дедуктивни правац испитивања индуктивним. Старе теорије одиста су дале све што се могло из њих исцедити. Али оне ће још дуго и дуго остати основа образовања и изучавања нових. Рикардо и Стјуарт Мил за дуго ће научно живети. Њи') Бег 8ос1аКзшиб ип<1 8ете Ооеппег, 38.