Otadžbina

ПРОЂЕ КАО С АН ?о;ллн жоржл дотшл (НАСТАВДК) II Егерија и Ментор У средини улице Вернељ. диже се кућа са удубљеним високим прозорима, налик на већи део старих кућа париских. саграђених у доба, кад се архитекти нису упињали из петних жила да заштеде што више ваздуха и светлости, како би поређали већи број спратова, један врх другог. Иза монументалне капије, која кад се затвори загрми као удаљени топовски пуцањ, долазиле су велике камеиите степенице, тако простране, да би се на њиховом месту лако могла сместити каква мала модерна палата. Први спрат је био подељен на два ониска одељења, којима су врата стајала једна спрам других. У доба кад почиње ова прича, одељење с леве стране, које се састојало из пет соба, беше намештено просто; осим велике чистоте није било никаквог другог украса. Чим се уђе у салон. поглед је привлачила слпка која заузимаше почасно место на средини главнога зида Ова слика представљаше Михаила Косталу у природној величини, са главом мало затуреном назад, са испруженом руком, у оном лепом заповеднпчком положају, за који су му непријатељи пребацивали да га сувише често узима на говорници Две дуге палме. боје сламно-жуте, укрштаху се изнад оквира : значајна пошта дивљења, које не хте чекати одлуку историје и потомства да досуде славу великоме беседнику. Цртежи, аквареле, обичне слике исечене из илустрованих новина престављајући знатније догађаје из његова живота беху понамештане на зиду.