Otadžbina

458

ПРОЂЕ КАО САН

Ако би какав странац, уведен у ово светлиште, запитао : каква је то мушка или женска побожна рука уживала да прикупп све те успомене, дово.бно би било показати му на једном сточићу, у оквиру од црвене кадиве слику Костале младог и витког са цветом «беле раде" у рупици од капута, а пред том сликом букет љубичице, која се обнављала свако јутро, па да посетилац погоди, да је само жеиа могла измислити тако наиван и дирљив начин непрекидног обожавања. Године 1881, стан беше већ неколико година узет под кирију на име г-ђе Готије. Њој могаше бити око тридесет и шест година и живљаше врло повучено. Једна стара ћутљива служавка, до крајности одана, која на питања о својој госпођи режаше као какво зло исето, испуњаваше уједно дужност куварице и собарице. Вратар знађаше да његова укућанка воли цвсће и тице, да не иде никад у цркву, да чита новине и да прима мало посете, и то је готово све што је умео казати о њој. Кад је лепо време и кад би се зрачак сунца показао у узаној улици, становници супротних кућа видели би како се отварају ниски прозори првог спрата, опазили би мршаву силуету једне жене, „како даје мрве хлеба својим канаринкама'\ залива своје зумбуле, по том, како посадив се на сунцу, остајаше ту дуго, са књигом или швом на крилу, са рукама опруженим по наслону Фотеља, са главом наслоњеном, у положају меланхоличне сањалице.... Тереза Готије била је јединица кћи једног ОФицира, који је погинуо у Италији. Без оца и матере, она се спремаше за неблагодарни и тешки позив учитељски, кад јој једна рођака — једина која јој је од рода остала — умре године 1867, оставив јој мало имање. Ова околност измени њене планове за будућност. Ослобођена потребе да заслужује свој насушни хлеб, она се настаии близу Луксенбурга, у кући где становаше на доњем спрату тетка Косталина, код које је овај долазио један пут преко недеље. То беше у времену, кад је његов почетнички глас