Otadžbina

ПРОЂЕ КА.0 САН

459

почео испуњавати диаг1лег ЕаИп. Четвртком, кад је обично са неколико пријатеља ручавао" код своје тетке, Тереза би очекивала његов долазак. Романтична и сентименгална, обдарена живом уобразиљом, која се услед самоће и дугих беспослених часова још више развнла, она се на брзо заљуби у младога адвоката. У летњим вечерима. прозорп на сусеткиној трпезарији беху отворени. п громки глас Косталин избациваше, у сред звецкања виљушака и чаша, велике страсне тираде. Бледа и уздрхтана, пола обнесвесла на топлој ноћи, чији се раздражљиви мириси, да би је више узбудили, чињаху јатаци ове примамљиве речитости, млада девојка, неопажена на свом балкону, гуташе жељно његове речи, као што увела биљка упија летњу кишу. Једног дана сазнаде да ће он да брани велику политичну парницу једног журналисте. Она успе да добије улазницу за судску дворану, и чу га како изговори прптив другог децембра оптужбу, страшннју него трубе .Јерихонске, после које се узана али дубока пукотина отвори од врха до дна на здању Француске царевине. Она осети тога дана да припада Михаилу. да је Рћегова за цео живот, да му се предала без повратка, сва. И тако, кад је он, сусретнув је случајно на басамацима, премери погледом као какву просту гризету, кад јој се иосле осам дана усуди приближити безобразно и уображено. као дон Жуан; кад са јужњачком непристојношћу затражи дозволу да јој може доћи; кад јој изјави љубав и т. д.. и кад стаде наваљивати. она нити се исправи под увредом, нити имаде гнушања, ни отпора, ни гњева, она прими свој удес са пасивним предањем створења, које се осећа пленом нечега много јачег од ње, неке неизбежне силе, која се обазирала на пристојност. на њен девојачки стид, колико воденички камен на зрно песка; и без ужаснутог дрхтања, што се чак и код тица опази ире, но што падну у чељусти змије. која их је магнетизирала, ова се девојка предаде чим је он то затражио.