Otadžbina

466

прође- као саи

излажаше из Бурбонске иалате, пошто је избацио своју велику беседу, две се особе разговараху у малом салону пуном успомене на њега. Једно беше Тереза. Плава коса мало проседа, пријатна оку, као што је морала бити додиру, окружаваше још младо лице са плавим очима, бистрим као смарагд, са свакидањим изразом меланхолије. али меланхолије умирене, са неке врсте ведром преданошћу. знаком савршеног унутрашњег мира, који се често опажа на бледом лицу какве милосрдие сестре. Нежна кожа, на којој се бледоћа обасипаше лаким руменилом при најмањем узбуђењу, руке, уши, уста, зуби, све бејаше без замерке. Под црном вуненом хаљином простог ткања п кроја, која показиваше њене уске груди и внтак струк, опажаше се сгворење фино и осетљиво, но у кога је ипак воља господарила нервима. Говор јој беше тих, глас мало потмуо, као што је то често код људи, који много размишљају ; а кад би говорила, нешто неопредељено пролажаше у њеним светлим очима, као да је окренула поглед у себе саму, како би могла пратити унутрашњи рад свога духа. То, као и ретка крепост њених мисли, даваху, по признању свију, који су с њом долазили у додир, необичну важност свему што бн она рекла. — И тако, пријатељу, питаше она, ви сте имали исту мисао, коју п ја, читајући јутрос онај гадаи чланак у «Одметнику®? — Са свим.... Један обичан политички ггротивник не би знао наћи речи тако пуне мржње. .. Ја сам одмах намирисао личног непрнатеља Косталиног. — И ја.... Јесте ли приметили пакосну двосмисленост израза?.... Човек не може да зна управо ни о којој се врсти варања говори, нити да ли је главом Михаило или његов брат, или неко из његове околине кога оптужују за то.... — Наравно.... Ове неопредељене оптужбе, пуне подразумевања, која завист може да растумачи и увећа гш својој вољи, опасније су него тужба јасна и разговетна: