Otadžbina

ПРОЂЕ КАО С.Ш

467

угурсуз који је оно написао, зна свој занат. И кад човек помислп да му нема још двадесет и пет година ! ... Тереза се трже и узвикну: — Шта. зар га ви познајете ? — Видео сам га мало пре иеколико година.... Али главно је што знам с киме имамо посла Прва ми је брига била, пошто сам ирочитао чланак, да сазнам ко му је иисац. II учинио сам леп проналазак, стојим вам добар за то ! —■ Говорите брзо.... Ко ;је? —■ Сећате ли се оиог догађаја о коме сам вам нешто напоменуо некада?.... Има томе осам или девет годипа, бејах отишао да чекам Михаила из скупштине. Кад се свршила седница, изађемо заједно. Једна жена вукући за руку дериште од нетнаест година, стаде пред нас.... Још ми је иред очима њен високи стас, изгребено лице, рашчупане седе власи, оштре као чекиње, које вираху испод црвене капе. њене светле очи, њен занешењачки израз — видим нарочито дете мршаво, бледо са пакосним погледом, које стајаше круто и дивљачно норед ње.... Ова жентурина иоказа ирстом на Михаила и рече дечку: «Хоћеш да познаш твога опаПогледај добро овога несретника : то је он!...." — Е иа лепо ! Моја драга, дете је је порасло, иочело је иисати, п сад се потписује «У1пс!ех и у ((Одметиику." Ето.... шта велите на то ? — Је ли могуће! Како, то је оно дете.... оно дете.... Али то би било ужасно!.... Ах, чујте иријатељу, репите ми онет да је та жена лагала. —- Могу вам носведочити. да Михаило ннје био једиии љубавиик Аурелијпн, кад је она добила то дете.... Нећете ваљда сад још лупатп главу том с/гаром историјом ?...'. Ово очинство му се чииило толико сумњиво, да и ако се прнмио да буде кум детету, онет је одсечно и.зјавио матери, да она не сме изискивати ништа од њега. Она није наваљнаала, и он је за неколико година изгубио из вида. После Комуне, за време које је, изгледа, и