Otadžbina

470 ПРОЂЕ КАО с .\п / ' речи и слика. које прећаху да угуше мисли. <( Ти сп, рекао је он једног дана своме пријатељу. моја наплата у животу. Међу нама буди речено, било ми је криво. што нисам могао наћи употребу за моје способности : ти си ми је набавио. Кад сам те упознао, био си добро обдарен младић — најизреднији брб.вавац кога сам дотле вндео. Алп си нмао нашто од марсељског хамала.... Ја сам се потрудио да те мало отешем; и данас ми је по во.ви што могу рећи себи — иза кулиса . где ми је у осталом не може боље бити —• да сам и ја мало допринео да направим од тебе првака који си сад. Тиме се тешим, што ја ни у четрдесетој годинп ниеам ништа друго, до богат матор момак, скептичар, халаиљив п ревматичан. Твоје политичке идеје -— или оно што тн крстпш тим именом — опште право гласања, твоја демокрација, твоји нови слојеви итд. итд. изгледају мп, право да ти кажем. абсурдне и дивљачке ствари. Ја сам ћиФта, «блажена средина" до дна душе и тпме се поносим! Личим на бележника, алп још више имам његову душу; по нагону волпм све што је осредње, све што је правилно. све што се оснива на предању; ја поштујем правилност и Форму којима се ти плазиш, јер си се родио и умрећеш у цигапској кожи. Ја сам народнн војник од 1840, волтеровац, али консервативац, запамтп добро, бунџијо!.... Само, ето, ти ме иитересујеш више него што ме еаблажњујеш. Да пратим твоју игру као љубитељ, да бележим твоје добитке, да ти дајем савете, с-ве је то један главнн елеменат иространог дилетантизма, који се трудим да вршим; што боље могу.... У осталом, ја те волпм; захвалан сам ти на пријатно могостручним осећајнма. које ми уливаш — и која је морао уливати сваки од оних варварских џинова, који су дрмали римскпм царством, каквом старом византинцу разнеженом п препреденом. Мало те и презирем, јер немаш лепо држање, образовање п критички дух, али ти се у исти мах дпвнм, јер сп сила.... Кад говориш. ја прво дижем очи к небу у себн говорећи: Боже