Otadžbina

ПРОЋЕ КАО САН

479

;ми је говорио, кад је требало да сам добро знала да ни он сам не.верује у то — или да носле два минута неће више мислити на оно што је рекао ?... Она уздахну, пређе руком по лицу —■ и то беше све. Таман она узе свој вез и настави радити, кад јој се Костала, весела изгледа, окрете и рече јој : — Па, Терезо, ти не велиш ништа!.. Шта мислиш о овоме што ми се дешава ? Она подиже главу, и упревши у њега свој јасаи и спокојан поглед, одговори му просто : — Мислим, да ппје вредно било говорити ми о Италпји — и да ти немаш ни мало воље да тамо идеш. Он се мало збуни. за тим настави: — Е ту се вараш... Мало сам се пребацио, то је истина, са овом намером путовања, али кунем ти се, да .сам био искрен. — Тако је пријатељу, знам ја то... Ја те бар добро лознајем Ти си вазда искрен ; само, ту искреност често мењаш, то је све — Ово је, викну Форжас прснув у смех, ово је деФиниција опортунизма примењеног на осећање... Врло добро Терезо!.... А сад на посао Михаило! хајде да спремаш твоје министарство... Збогом, драга пријатељице ви сте прави анђео, уверавам вас ја... кад вам то не каже он, неблагодарник!... Михаило јој приђе и пружајући јој руку: — Тако је, рече ои иолагано, опет сам се рђаво показао насирам тебе, моја драга Терезо.... Не знам како ■се то дешава... То је права Фаталност, заиста... Кад би «амо знала како те нежно волим! Она устаде, и са узвишеном, племенитошћу држања ласа и покрета, изрече само ово: —■ Труди се да будеш велики: то је све што тражим од тебе! Они одоше. Она оста стојећи, усправљена и крута ла средини салона, докле не чу како лупи капија. А онда ЗГ