Otadžbina

ПРОЂЕ КА.0 САН

да си ти човек треиутка, човек неоиходаи, и да Председник републике хтео не хтео, не може измаћи обвези да ти повери састав новог кабинета... Хе! шта велиш на ово ? Кад бих ја знао тако лепо јавно говорити, и ја бих, можда, могао постати министар !.. Михаило слушаше, стојећи, са великом пажњом, извештај свога пријатеља. Он му стави још нека питања тоном одсечним. који издаваше велико унутрашње узбуђење, које је овладало њиме, — за тим поче ходати по соби. Умор, који се опажаше мало пре на његовом лицу и кретању, беше од једаниут ишчезао. Он дизаше поносно главу. забациваше косу натраг, и глађаше браду; дах поноса надимаше му ноздрве, јако раширене, као да их давно жељена и најзад дочепана власт испуњаваше неисказаним мирисом. Долазак Петров, важне новости које је донео, нагло иовратише у стварни живот мисао, која луташе по земљама уобразиље. И ова сад. трчаше ие обзирући се назад, немирна и лака, са истом жестином, у сасвим противположеном правцу. Чим је проговорио Форжас, по начину како је Михаило скочио, Тереза је разумела празноћу надања које беше неколико тренутака овладало њеиом душом. Она се навали натраг као крин коме би пребили дршку, притиште руку на срце и тако побледе, да би човек помислио онесвестиће се. Али је она двојица не гледаху, а њена нема жалост не беше од оних који привлаче пажњу људИ. Они се разговараху веома живо, машући рукама и не обзирући се на њу, а она их носматраше укочено са очајним и боним погледом. Шћућурена у дну наслоњаче, она остаде непомична, упрепашћена, као тица коју би у ваздуху опалио гром. Ах! колико је погрешила што се дала намамити на мамац надчовечанске среће, а он. свирепи, и не сећаше се више, да јој га је пружао !... Али ово јуначно створење окрнвљаваше себе више него ли њега за ово разочарење, и за што сам, мишљаше она> за што сам га слушала ? За што сам веровала у оно што