Otadžbina

484 ГОГЊП ДОМ СРБИЈЕ ♦ Тако је весело усвојен члан 24. устава. Секрвгар чита: «Члан 25. Сваки Србин има право обраћати се у своје име земаљским властима молбом, коју може потписати један или више њих. А као целина могу подносити молбе само надлештва и правца лица". Усвојено без дебате. Секретар прочита: (( Члан 26. Сваки Србин има право да се жали противу незаконитих поступака власти. Ако виша власт нађе да је жалба неоснована, дужна је известити жалиоца у своме решењу о основима, са којих му жалбу не уважава". « Г. Д. Катић вели, да му последњи став овога члана није јасан. На то иеколико гласова око њега у један мах почеше му објашњавати тај став. Изгледа да су му га објаснили, јер на томе и прође. Секретар чита: (( Члан 27. Сваки Србин има право да непосредно и без ичијег одобрења тужи суду државне чиновнике и онштинске званичнике, ако су они у својем службеном раду повредили његова права. За министре, судије и војнике под заставом, важе нарочите одредбе". Г. Ранко Таисић примећује, да би овде требало «утурити" п кметове, јер општински званичници, то су само општ. писари. Истина, кметови нису државни чиновници. али и они врше извесне дужности, с тога треба да су и они одговорни. Њ. В. Краљ напомиње, да је ужи одбор при овој редакцији имао на уму закон о општинама г. Светозара Милосављевића, по коме се рад у општини дели на суђење , администрацију и Финансије. Можда би се речју «општински часници" могло обухватити све што се хоће? Г. Ранко Таисић. Под часницима разуму се само одборници, они. који врше неку грађанску дужност из почасти, без плате. Треба дакле поименце изређати све, које овај члан треба да обухвати.