Otadžbina

490

ГОРЉИ ДОМ СРБИЈЕ

Свкрвтар прочита: «чл. 35. Никакав закон нема повратне силе". Г. Г. Гершић. По моме мишљењу не треба уносити у устав овако апсолутно начело, да закон нема повратне силе, јер може услед тога да се у практици изроде велике тегобе. Ако се бага налази да треба унети у устав. онда бих ја пристао само тако, ако би се нека ограничења поставила. Ово је начело унесено само у два устава, у Норвешки и у онај северо-америчких сједињених држава. У Француском је уставу било, па је доцније изостављено, јер се увидело да има случајева кад је потребно и хумано допустити, да закон по кадшто има и повратну силу, као н. пр. кад се у кривични закон унесу блажије одредбе. Г. Ђока Павловић потпомаже г. Гершића, и помиње случај мораторијума, када је неопходно потребно дати закону повратну силу, и када се она увек даје и мора давати. Ако се овако апсолутно рекне у члану 35. онда тога не би могло бити, а то би по каткад било врло «неугодно". Г. Св. Арсеновић слаже се с Гершићем и Павловићем, додајући уз наведене и примере Формалних закона кад је неопходно потребно да за неко време има закон повратне силе. Завођење истражних судија н. ир. захтева такође повратну силу закона. Г. Јеврем Андоновић слаже се с предговорницима. налази да је непрактично оставити овакву одредбу у уставу. Понавља примере из кривичног закона. Г. Марко Стојановић налази да је ово једно велико начело, које се тиче материјалних закона, те но томе значење ове одредбе није апсолутно. Случај са мораторијумом не може се наводити против овог начела, јер у томе се случају само извршење обуставља за неко време, а не само право.